rasprave bez svih koji ucestvuju u vlasti. Vreme je da sps na celu sa Anticem pocne ozbiljno da razmislja o tome. Vremena jednopartijskog sistema su prosla a nisu vise ni u poziciji da diktiraju tempo.

malog čoveka, mirnog i urednog građanina s paranoidno-rigidnom mentalnom strukturom koja je posledica ne samo jednopartijskog sistema i nedostatka demokratskih obrazaca u društvu, nego i države u kojoj poluge vlasti počivaju na umreženom sistemu

na poluvjekovnu asimilaciju i gušenje potrebnih političkih sloboda i postojeće nesigurnosti u jugoslovenskom jednopartijskom sistemu koji je decenijama unazad ignorisao potrebu Bošnjaka za ostvarivanjem elementarnih nacionalnih prava.

je na smetlište političke istorije. Zar sve ovo što se dešava na našoj političkoj sceni ne podseća na vreme vladavine jednopartijskog sistema , a i kasnije, kada je Socijalistička partija Srbije ostvarivala misiju nacionalnog oslobođenja i zaštite srpskog

i čekali da narod zaboravi sva ona zla koja su nam priređivali štiteći lik i delo diktatora Tita i Miloševića, jednopartijski sistem komunista, ali i simulaciju višepartizma Slobe i Mire.

Tito je 1950. godine inicirao uvođenje radničkog samoupravljanja kao pokušaja sprečavanja dalje birokratizacije jednopartijskog sistema , a kasnije, u 60 - im, niz privrednih i političkih reformi koje su išle na reduciranje nasilja državnog aparata nad

i spektaklima antikomunističkog komunizma, praksa je pokazala da je ipak funkcionalniji i racionalniji onaj stari jednopartijski sistem s jednom partijom, nego jednopartijski sistem s više partija.

praksa je pokazala da je ipak funkcionalniji i racionalniji onaj stari jednopartijski sistem s jednom partijom, nego jednopartijski sistem s više partija.

slobodu. Pored toga, takozvane demokrate koje upravljaju zemljom gotovo su iste, ili možda još i gore, od onih iz jednopartijskog sistema i vremena jednoumlja. Današnja partaična država guši svaku slobodu, i zato nezavisni intelektualci, koji su dužni da

oslobodila Srbiju, 1945. je formirana koaliciona vlada uz učešće članova vlade u izbeglištvu. U Jugoslaviji je jednopartijski sistem uveden tek 1946. kao rezultat unutarpolitičke borbe, i to nikako nije bio neposredan rezultat ulaska jedinica Crvene

Republike, bio san da bude svetioničar na Jadranu. Ponekad žalimo što se bar nekim ljudima snovi ne ostvaruju. Jednopartijski sistem misli i delanja, tako autentičan u vreme stare Juge, postao je javna tajna u današnjoj Srbiji. On se, između ostalog,

paznje 30. maja, posvecena stanju u gradjevinarstvu, kao da je po ekonomskom razmisljanju arheoloska, iz davnog jednopartijskog sistema . Preveliko oslanjanje na drzavu je bitan uzrok kraha naseg gradjevinarstva, mora se tragati za poslovima privatnih

i fukcionano više rezervna klupa vlasti nego opozicija proizvesti bilo kakav impuls budućih promena. Otuda, kao u jednopartijskim sistemima , veći potencijal za promene u sebi nose sukobi unutar vlasti, budući da po pravilu troše resurse sistema, skraćujući

sistema Srbija postati demokratska zemlja pokazuje svu našu naivnist. Mnogo više demokratije je bilo u bivšem jednopartijskom sistemu , nego u ovom demokratskom, samo po nazivu, društvu. Ako partije treba da izražavaju interese dela društva koje

argumenata koji se vezuju za tu opciju. Naranvo, ta legitimnost se najlakše razumeva iz analize razloga samog otpora. Jednopartijski sistem na više načina nije još uvek višepartijski sistem, baš kao što ni sukcesija uzajamnih monologa učesnika u